Zamišljen kao očajnički apel i poruka građanima Crne Gore da je krajnje vrijeme za otpor ekocidu nad našim morem u vidu istraživanja nafte i gasa, Marš “SOS za Jadran” od Ulcinja do Herceg Novog, obalom u dužini od 145 kilometara, najavljen je putem društvenih mreža.

U petak, 9. novembra u ranim jutarnjim časovima, na ulcinjskoj Maloj plaži okupilo se desetak građana u znak podrške učesnicima Marša. U more je simbolično bačena flaša sa porukom “SOS za Jadran – Stop bušenju Jadrana”, sa potpisima prisutnih.

Oko 7,00 časova, sa Mirsadom – Mirzom Kurgašem na Marš su krenuli Zenepa Lika, direktor Društva “Dr Martin Schneider – Jacoby” za Crnu Goru, Anđela Đuršaković, apsolvent Fakulteta političkih nauka i novinar lista “Plezir”, kao i majstor kulinarstva Dragan Brisković. Ispraćeni smo, između ostalih, od strane Dr Ljiljane Đurašković, poslanice u Skupštini Crne Gore, Džemala Perovića, direktora NVO “Mogul”, novinara Mustafe Canka sa kćerkicom…

 

 

 

 

 

Osim novinara TV i dnevnog lista “Vijesti”, događaj su ispratili i novinari TV “Teuta”…

 

 

 

 

 

Na putu prema Baru, u Dobroj Vodi nam se pridružuje Nataša Kovačević, izvršna direktorka NVO “Green Home”, a podršku nam pruža i Ružica Mirković, građanska aktivistkinja.

Nešto iza podneva, na ulazu u Bar nas dočekuje grupa građana među kojim je i nekoliko ribara, pa svi skupa bulevarom nastavljamo prema Marini, gdje nas takođe čekaju, između ostalog, članovi Građanske inicijative “Zaustavimo gradnju vrtića u dvorištu Gimnazije/Ekonomske”, ronilačkog kluba “OCTO”, još ribara… Građani nam dijele  voće, sokove i vodu… Mnogo pozitivne energije…

 

 

 

 

 

Od Bara do Buljarice, društvo mi prave Aleksandar Mihajlović iz ronilačkog kluba “Octo”, kao i njegova sugrađanka iz Sutomora Zorica Stojčević.

Oko 19 časova stižem u Petrovac, gdje smo Dragan Brisković i ja gosti Mila Medina. (Dragan je nešto ranije stigao kolima “Green Home”-a, a Zenepa i Anđela su se, zbog obaveza, vratile u Ucinj.)

Iako je ranije najavljeno obraćanje građanima Petrovca, šetalište na obali je bilo pusto.

Kao i narednog jutra, na polasku…

Subota, 10. novembar. Ako već, usljed objektivnih okolnosti, nije bilo moguće ispoštovati tajming večernjeg dolaska, polazak je u naznačeno vrijeme, u 7,00 časova. Dragan se, takođe, morao vratiti za Ulcinj iako mu je bilo veoma žao.

Na Svetom Stefanu čekaju me Dada i Nikola Grloman sa dvogodišnjim sinčićem Ilijom i poruka na balonu punjenom helijumom: “Želim čisto more”. Tu je i grupa turista iz Kine, koji se rado fotografišu sa nama držeći transparent “STOP bušenju Jadrana”.

 

Kod hotela “Splendid” u Bečićima čekaju nas Milan Svitlica i drugari iz NVO “Porat Budva” nudeći nas vodom i voćem.

Dok prolazimo pored brojnih kafića uz obalu, dada megafonom poziva goste da popiju svoju “dojč kafu” i podrže nas svojim prisustvom u Luci. Neki prolaznici negoduju jer im megafonom uznemiravamo djecu…

U Luci nam se, pored članova NVO “Porat Budva Pizana” pridružuje sa kćerkicom Miljan Vujošević i još neki aktivisti iz “Bokobrana”, kao i ekipa iz “Green Home”: Sanja Orlandić, Milica Kandić, Jelena Radenović i “momak za sve” Peđa Popović.

Sa nekoliko barki i raširenim transparentima plovimo do obližnjeg ostrva Sv. Nikola. Školj, kako ga mještani nazivaju, takođe je predmet besprizorne uzurpacije, kao što je slučaj i sa budvanskom Lukom, pa je nedavno organizovano i više protesta s tim u vezi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mali Ilija Grloman glasićem preko megafona uzvikuje: “Ne damo moje”… Tu su i reporteri TV Budva.

Dječak od nekih 10-12 godina nam prilazi i kaže kako njegov drug ima preko milion pratilaca na Youtube, pa bi mogao sa ovim da upozna i svoje internet – prijatelje…

Dionicu od Budve do Lastve Grbaljske zajedno samnom prelaze djevojke iz “Green Home”…

 

Pješačenje asfaltom je mnogo napornije nego u prirodi. Osim nedostatka trotoara i nagiba koji prati magistralu, tu su i nemilosrdni vozači “Formule 1”…

Na ulazu u Tivat nudi me sokovima Maja Marović iz “Bokobrana”. Na šetalištu Pine, kod legendarnog jedrenjaka “Jadran”, čeka nas Miljan Vujošević.

Večeramo u restoranu “Black sheep”, na insistiranje Gojka Raičevića iz “In4S” i uz žaljenje što nije u mogućnosti da nam se pridruži na Maršu.

Konačim u kancelariji Gorana Vučurovića, aktiviste “Bokobrana”.

Nedjelja, 11. novembar, u 7,00 časova od šetališta Pine pa do Lepetana, pridružuje mi se Antonela Rajčević – Stjepčević, novinarka Radio – Tivta i aktivista “Bokobrana”, iako tih dana ima ozbiljne probleme s kičmom.

Darko Janković iz Bara sa porodicom ide za Herceg Novi i zastaje da se pozdravi i pruži podršku.

 

U Stolivu mi se pridružuje Patricia Pobrić iz NVO “Naša akcija”, a ubrzo i Biljana Gligorić i Sanja Vuković iz NVO “Expeditio”.

U Prčanju stiže Peđa iz “Green Home” sa djevojkama Diana Milev – Čavor, Irma Muhović, kao i Jelena Radenović sa sestrom.

U bašti jednog od zatvorenih restorana, grupa turista iz Koreje, pjeva uz pratnju gitare. Zajedno se fotografišemo.

 

 

 

 

 

 

 

U Kotor stižemo oko podne. Nosimo transparente i uzvikujemo “SOS za Jadran!, STOP bušenju Jadrana!, Ne damo more!…” Ispred Starog grada postavljamo transparente i skupljamo potpise za Peticiju za moratorijum na istraživanje nafte i gasa u našem podmorju. Podršku nam pruža i Maja Berisha, koja se nakon dugog boravka u Velikoj Britaniji sa svojom porodicom vratila u Crnu Goru.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U Kotoru su tog dana usidrena tri kruzera. Njihov devastirajući uticaj na floru i faunu Bokokotorskog zaliva je neupitan. Ali, o tome se, uglavnom, ćuti…

Kod Patricie i njenog tate sam na večeri, a oni su mi obezbijedili i prenoćište.

 

Ponedjeljak, 12. novembar, u 7,00 časova sam ispred Starog grada. Novinarka dnevnog lista “Dan”, Mirjana Popović, Adela Barba, poslanica URA-e u kotorskom Parlamentu i Dragan Jovanović iz Gorske službe spasa i planinarskog kluba “Vjeverice”, koji je upravo tih dana na jednom takmičenju dobio titulu “Iron man”,  ispraćaju me iz Kotora. Fotografišemo se, simbolično, ispred Fakulteta za pomorstvo, kao i ispred Instituta za biologiju mora.

 

 

 

 

 

Na ulazu u Institut lijepim liflet sa porukom protiv istraživanja nafte i gasa. Jedna od službenica Instituta, na naš apel na prigovor savjesti, kaže da je ona radila analize na uzorcima koji su joj prezentovani, ali da “mora poštovati stav Instituta”… Rekao sam joj da, možda nije najsrećnije poređenje, ali i zločinci na Nirnberškom procesu nakon Drugog svjetskog rata, pravdali su se da su “samo izvršavali naređenja”…

 

 

 

 

 

U Perastu, bračni par turista iz Kanade, Dennis i Jacynthe takođe poručuju: “Stop oil fracking! SOS for Adriatic!”

 

U Herceg Novi stižem oko 18,30. Na Trgu kod Sat kule dočekuje me grupa građana, aktivisti “Bokobrana” Nebojša Mandić i ostali, Ervina Dabižinović iz NVO “ANIMA”…  Čestitke za realizovan Marš, izrazi podrške. Potpisuje se Peticija…

 

 

 

 

 

Autobusom se prebacujem do Budve, a onda sa Miljanom iz “Bokobrana” do Bara…